DAN AŠURE – PROPISI I PREDAJE VEZANE ZA TAJ DAN

U mjesecu Muharremu je dan Ašure, a to je deseti dan muharrema. Ove godine dan ašure pada u četvrtak, 10. muharrema 1435. ili 14. 11. 2013. radi toga što viđenje mlađaka nije bilo moguće prilikom početka nove 1435. hidžretske godine kako je obavjestio Vrhovni sud Saudijske Arabije.

Prenosi se hadis od Abdullaha ibn Abbasa, radijallahu anhu, koji je rekao: Dok je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem, postio dan Ašure i naredio da se posti, rekoše: O Allahov Poslaniče: To je dan kojeg jevreji i kršćani veličaju. Pa reče Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem: “Sljedeće godine, ako Allah htjedne, postiću deveti dan.” Reče: “Pa nije nastupila sljedeća godina, a Allahov Poslanik, alejhi selam, je preselio.” Prenosi Muslim (2619)

Post ovog mubarek dana ima veliku vrijednost, kao što je u hadisu od Ebu Katade, radijallahu anhu, od Vjerovjesnika, sallallahu alejhi we sellem: “Za post dana Ašure, nadam se u Allaha da će oprostiti (grijehe) prethodne godine.” Prenosi Ahmed (296/5), Muslim (1163)

Post ovog dana je pritvrđeni sunnet (sunnet muekede) a nije obavezan (vadžib), zbog hadisa Abdullaha ibn Amra, radijallahu anhu, koji je rekao: “Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem: ‘Zaista je Ašura jedan dan od Allahovih dana, pa ko hoće neka ga posti, a ko hoće neka ga ostavi.’” Prenosi Muslim (1136)

Kao što je i sunnet postiti jedan dan prije i jedan poslije njega, zbog hadisa Ibn Abbasa, radijallahu anhu, koji je rekao: “Rekao je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi we sellem: ‘Postite dan Ašure, i razlikujte se od jevreja, i postite dan prije i dan poslije njega.’” Prenosi Ahmed (241/1) i Ibn Huzejme (2095)

Poželjan (mustehab) je post dan prije i dan poslije, a nije obavezan (vadžib), kaže Ibn Kajjim, rahimehullahu te’ala: “Tri su stepena (načina) posta (dana Ašure), najpotpuniji od njih je da se posti dan prije i dan poslije njega, a nakon toga da se posti deveti i deseti dan, i na ovome je (prenesena) većina hadisa, a nakon toga je izdvajanje postom samo desetog dana.” Zadul-Me`ad (75/2)

• Razlog posta ovog mubarek dana

Došlo je u hadisu od Ibn Abbasa, radijallahu anhu, da je rekao: “Stigao je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi we sellem, u Medinu, pa je vidio jevreje da poste dan Ašure, pa reče: ‘Šta je ovo?’ Rekoše: ‘Ovo je dobar dan, ovo je dan u kome je Allah izbavio potomke Israilove (benu Isra`il) od njihovog neprijatelja, pa ga je postio Musa (alejhi selam)’, Reče: ‘Ja sam preči Musa`u od vas, pa ga je postio i naredio da se posti.’” Prenosi Buhari (1900)

• Neke od novotarija dana Ašure

Najviše što se spominje o ovome jeste ono što kaže Šejhul-islam Ibn Tejmijje.

“Neki učenjaci su stava da je poželjno klanjati noćni namaz (noć Ašure), a ne znam da za to imaju dokaz, vec je to noć poput ostalih noći, pa čiji je običaj (adet) noćni namaz (kijam) neka klanja, a ako ne, neka je ne izdvaja (čini posebnom) namazom.” Metalibu uli nuha 581/1

“A od novotarija je također okupljanje radi namaza ove noći, pa se tako spajaju dvije novotarije.” Minhu El Dželil 345/1

“A od toga je i ono što je preneseno da onaj ko klanja dva rekata na dan Ašure i prouči tako i tako, bude mu upisana nagrada 70 Vjerovjesnika, kaze Ibn Tejmijje, rahimehullahu te`ala: “Ovaj hadis je kod učenjaka hadisa od izmišljenih hadisa.” Der`u Et Tea`rud 150/1

Neki ljudi su također uveli stvari koje se dokazuju izmišljenim hadisima koje nemaju nikakve osnove, poput vrijednosti kupanja toga dana, rukovanja, ove stvari i slične njima su od uvedenih stvari, sve su pokuđene (mekruh), naprotiv poželjan (mustehab) je post.

Navode se predaje u kojima je došlo da je se na dan Ašure Nuh, alejhi selam, iskrcao na brdo El-Džudij, da je Allah, subhaneh, tog dana oprostio Ademu, alejhi selam, i Junusovom narodu, da se taj dan rodio Ibrahim, alejhi selam, da je taj dan spašen od vatre, i druge predaje koje se često spominju i navode u knjigama i na minberima.

Sve ove predaje, većinu ih navodi Taberani u svom “Kebiru”, su ili veoma slabe zbog ravija čiji senedi se ostavljaju i ne prenose osim radi ibreta i upozorenja na njih, ili su izmišljene i krivotvorene. A to znači da nije dozvoljeno prepričavati ove predaje i imati ubjeđenje oko onog što je u njima prenešeno o vrijednosti toga dana zbog velikih događaja koji su se navodno tada desili.

Od svega spomenutog pouzdano je samo da su Musa, alejhi selam, i njegov narod toga dana spašen od faraona.

Takođe, od izmišljotina i novotarija toga dana je ono što rade šije od samokažnjavanja udarajući se sabljama i puštajući krv jer navodno nisu spriječili ubistvo Husejna, radijallahu anhu, jer je on toga dana ubijen.

Takođe, sufijske novotarije koje su zajedničke sa šitskim od spremanja određenog jela za taj dan koje se zove ašura sa posebnim receptom, gdje se skuhaju sve vrste zrnevlja (pšenica, kukuruz, grah, riža…) i jede se taj dan smatrajući to obredima i običajima dana Ašure ili čak ibadetom. I još mnoge druge stvari za koje nije došao dokaz u šerijatskim tekstovima a što se pripisuje ovoj uzvišenoj vjeri a ona je čista od toga.

Ispravno je da se ne može spojiti post koji je vadžib sa postom koji je mustehab, pa tako ako hoćeš nagradu posta za dane Ašure trebaš posebno nanijetiti i postiti dane propuštene u Ramazanu a posebno postiti dane Ašure čiji post je sunnet a ne vadžib. Ili ako zanijetiš u danima posta povodom Ašure ujedno i napaštanje dana Ramazana onda nemaš nagradu posta za dane Ašure nego samo za napaštanje Ramazana.